Kako mladi Romi in Rominje v Kragujevcu razmišljajo o moškosti, ljubosumju in digitalnem nadzoru? O tem so pisali naši partnerji iz OKZ Romanipen — njihov prispevek objavljamo v slovenskem prevodu, izvirnik v srbščini pa najdete spodaj.
Kaj pomeni biti “pravi moški” danes? In kje je meja med skrbjo za drugega in nadzorom nad njim? To so vprašanja, s katerimi so se v Kragujevcu spopadli mladi Romi in Rominje na delavnici v okviru projekta BRO – Boys Reimagining Ourselves, ki spodbuja nenasilne in vključujoče oblike moškosti med mladimi v marginaliziranih skupnostih. Delavnico je organizirala OKZ Romanipen, ena od partnerskih organizacij projekta BRO.
Delavnice “Sooblikovanje varnega prostora” se je udeležilo 15 mladih, starih od 15 do 29 let – sedem fantov in osem deklet. Cilj je bil preprost, a ambiciozen: skupaj premisliti tradicionalne spolne vloge in ugotoviti, kako graditi varnejše odnose v digitalnem svetu.
Delo je potekalo po metodi “World Café”. Udeleženci so se v manjših skupinah izmenjevali med tremi tematskimi mizami, kar jim je omogočilo sproščen pogovor o temah, ki so v njihovem okolju sicer pogosto tabu. Po besedah organizatorjev je bilo vzdušje presenetljivo odprto – mladi so brez zadržkov spregovorili, pozorno prisluhnili drug drugemu in si upali povedati stvari, ki jih doma ali med vrstniki morda ne bi.
O moškosti danes
Fantje v tem okolju le stežka pokažejo žalost ali ranljivost, so ugotovili udeleženci – in prav to jih pogosto potisne v čustveno osamljenost. Skupaj so si zamislili podobo sodobnega moškega, ki spoštuje meje drugih in izbira pogovor namesto konflikta. A hkrati so priznali nekaj manj prijetnega: okolica od fantov še vedno pričakuje, da v prepirih ne popustijo, sicer veljajo za šibke.
Nadzor, ki se skriva za skrbjo
Družbena omrežja in vrstniki ljubosumje pogosto prikazujejo kot dokaz ljubezni. Zato se stvari, kot je zahteva po partnerjevem geslu ali stalno preverjanje lokacije, hitro razumejo napačno – kot znak, da mu je “mar”, namesto kot obliko nadzora. Mladi so se strinjali, da rešitev ni v blokiranju profilov ali izklopu deljenja lokacije, temveč v nečem veliko težjem: v gradnji resničnega medsebojnega zaupanja.
Zakaj mladi molčijo
Sram. Strah pred obsojanjem. Nezaupanje v institucije. To so trije razlogi, ki jih je skupina prepoznala kot glavne ovire, zaradi katerih mladi o nasilju raje molčijo, kot da bi poiskali pomoč. Kot rešitev predlagajo nacionalno strategijo za duševno zdravje in vključitev prepoznavnih javnih osebnosti v kampanje – če o svojih čustvih spregovorijo znani obrazi, bodo morda lažje spregovorili tudi vsi drugi.
Kaj sledi
Spoznanja s te delavnice ne bodo obležala v predalu. Vključena bodo v izobraževalne module BRO MOOC in v priročnik, ki bo mladim ponudil konkretna orodja za prepoznavanje digitalnega nasilja in gradnjo zdravih odnosov.
OKZ Romanipen se zahvaljujemo za odlično izvedeno delavnico, vsem udeleženkam in udeležencem pa za pogum, s katerim so pokazali, da je varen prostor mogoče ustvariti v praksi – ne le zapisati na papir.
Srbski izvirnik
Mladi o rodnim stavovima i digitalnoj bezbednosti: Održana radionica u Kragujevcu
U organizaciji Obrazovno-kulturne zajednice Roma „Romanipen” iz Kragujevca održana je radionica „Su-kreiranje bezbednog prostora: Rodni stavovi, etnički identitet i digitalne veze mladih Roma i Romkinja” koja je okupila 15 mladih Roma i Romkinja (7 mladića i 8 devojaka) uzrasta od 15 do 29 godina oko zajedničkog cilja: preispitivanja tradicionalnih uloga i izgradnje bezbednijih partnerskih odnosa u digitalnom prostoru.
Otvoreni dijalog kroz metodologiju „World Café” i pozitivna radna atmosfera
Radionica je realizovana kroz interaktivnu metodologiju World Café (Svetski kafe), koja se pokazala kao odličan pedagoški alat za rad sa mladima. Podelom u manje grupe i rotacijom oko tri tematska stola, učesnici su dobili priliku da u opuštenoj, ali visoko strukturiranoj atmosferi ravnopravno diskutuju o složenim temama.
Ovaj format je omogućio da rad protekne u podsticajnom i bezbednom okruženju, u kojem su svi pokazali izuzetnu motivaciju, međusobno uvažavanje i visok nivo zrelosti. Mladi su stvorili siguran prostor u kojem su sa neverovatnom zrelošću i timskim duhom srušili tabue o rodnim ulogama i digitalnim vezama.
Susret je protekao u izuzetno pozitivnoj atmosferi, prožetoj snažnom motivacijom, smehom i međusobnim poštovanjem.
Ključni zaključci radionice:
- Novi profil savremenog muškarca: Mladi su otvoreno razgovarali o tome da društvo sputava dečake da pokažu tugu ili ranjivost, što ih vodi u emocionalnu usamljenost. Zajednički su definisali profil modernog muškarca koji poštuje tuđe granice i bira nenasilnu komunikaciju, ali su primetili i pritisak okoline da muškarac u sukobima i dalje mora da dominira kako ne bi ispao slab.
- Prepoznavanje kontrole na internetu: Učesnici su upozorili da društvene mreže i vršnjaci često romantizuju ljubomoru, pa se digitalna kontrola (poput traženja lozinki i provere lokacije) pogrešno tumači kao „briga”. Zaključak je da fokus treba pomeriti sa same tehnologije i blokiranja profila na izgradnju stvarnog poverenja u vezi.
- Sistemska podrška umesto ćutanja: Mapirani su stid, strah od osude okoline i nepoverenje u institucije kao glavne barijere zbog kojih mladi ćute o nasilju. Kao rešenje, mladi predlažu uvođenje Nacionalne strategije za mentalno zdravlje i uključivanje poznatih ličnosti u javne kampanje, kako bi se kroz pozitivne uzore skinula stigma sa otvorenog razgovora o osećanjima.
Šta je sledeće?
Svi produkti rada i sociološki uvidi sa ove radionice biće direktno utkani u predstojeće edukativne BRO MOOC module i Priručnik. Ovi materijali će mladima ponuditi praktične alate za prepoznavanje digitalnog nasilja, uspešno suočavanje sa vršnjačkim pritiskom i izgradnju zdravih partnerskih odnosa.
Obrazovno-kulturna zajednica Roma „Romanipen” upućuje veliku zahvalnost svim učesnicima na izuzetnom doprinosu, zrelosti i otvorenosti. Svojim aktivnim učešćem, ovi mladi ljudi su pokazali da kreiranje bezbednog prostora nije samo teorijski cilj, već i realna praksa koju zajednički možemo ostvariti.